Чарлс Бебиџ
-Чарлс Бебиџ био је енглески математичар, аналитички филозоф, машински инжењер, научник, изумитељ првог рачунара који је могао да се програмира и професор математике на Кембриџу. Због утицаја на каснији развој науке, назван је „оцем“ рачунарства. Делови његових недовршених машина налазе се у Лондонском музеју.
-Чарлс Бебиџ је рођен 26. децембра 1791. у Лондону, а умро је 18. октобра 1871. Постојала је расправа о датуму и години рођења. У новинама “The Times” објављено је да је рођен 26. децембра 1792, његов рођак је тврдио да је рођен годину дана пре, односно 1791, док је у књигама лондонске цркве “St. Mary’s Newington” забележено да је крштен 6. јануара 1792. Био је јединац и живео је са мајком Бетси и оцем Бенџамином који је био веома имућан банкар. Године 1808. сели се са породицом у стару “Rowdens” кућу која се налазила на истоку Тигмута, где његов отац постаје управник оближње цркве светог Михаила (“St Michael’s Church”).
-Чарлс Бебиџ је рођен 26. децембра 1791. у Лондону, а умро је 18. октобра 1871. Постојала је расправа о датуму и години рођења. У новинама “The Times” објављено је да је рођен 26. децембра 1792, његов рођак је тврдио да је рођен годину дана пре, односно 1791, док је у књигама лондонске цркве “St. Mary’s Newington” забележено да је крштен 6. јануара 1792. Био је јединац и живео је са мајком Бетси и оцем Бенџамином који је био веома имућан банкар. Године 1808. сели се са породицом у стару “Rowdens” кућу која се налазила на истоку Тигмута, где његов отац постаје управник оближње цркве светог Михаила (“St Michael’s Church”).
-Ради препознавања велике грешке, при рачунању математичких табела, Бебиџ је желео да нађе метод којим би оне могле бити израчунате механички, уклањајући могућност људске грешке. Три различита фактора су утицала на њега:
- није волео неред
- искуство рада на логаритамским таблицама
- занимљив рад на машинама за рачунање Вилхема Шикарда (Wilhelm Schickard), Блеза Паскала и Готфрида Лајбница.
Своју прву дискусију о принципима рачунања машине написао је у писму послатом 1822. године господину Хамфрију Дејвију (Humphry Davy).
Бебиџове машине били су први рачунари, додуше механички, али ипак истински рачунари. У ствари његове машине нису биле завршене због личних и финансијских проблема. Бебиџ је увидео да машине могу да раде боље и поузданије од човека. Покренуо је изградњу машине која је мање-више одрађивала посао и предлагао је да се рачунање може механизовати до крајности. Иако су Бебиџове машине биле огромне њихова структура је била слична данашњем рачунару. Подаци и програмска меморија су били одвојени, операције су биле базиране на инструкцијама са човекове стране.
